FINANSIJSKA TRŽIŠTA. Beogradska poslovna škola. mr Borjana B. Mirjanić 1

Transcription

1 FINANSIJSKA TRŽIŠTA TA Beogradska poslovna škola mr Borjana B. Mirjanić 1

2 M1. UVOD U FINANSIJSKA TRŽIŠTA TA mr Borjana B. Mirjanić 2

3 Poglavlje 1. PREGLED FINANSIJSKIH TRŽIŠTA, TA, INSTRUMENATA I INSTITUCIJA mr Borjana B. Mirjanić 3

4 Definicija finansijskih tržišta Šire posmatrano: Finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija, svaki prenos finansijskih sredstava od suficitarnih ka deficitarnim privrednim subjektima (neposredno i posrednо finansiranje). Uže e posmatrano: Organizovano sučeljavanje ponude i tražnje finansijskih instrumenata na odreñenom mestu na kome se, uz strogo poštovanje pravila trgovine, organizovano formira cena finansijskih instrumenata (organizovano tržište, berzanski i vanberzanski promet, neposredno finansiranje). Finansijska tržišta ta predstavljaju medijum (prostor) putem koga preduzeća a i država pribavljaju dodatna sredstva za svoje investicione projekte i javne potrebe, ali i mogućnost za investitore da ulažu svoja slobodna sredstva kako u težnji za njihovo realno očuvanje protiv inflacije, tako i u nastojanju da kroz stope prinosa (prihode i kapitalnu apresijaciju) obezbede njihovo realno uvećanje. mr Borjana B. Mirjanić 4

5 Suficitarni i deficitarni sektor Privredni život svake zemlje podrazumeva aktivnu ulogu velikog broja učesnika u ekonomskoj aktivnosti. Privredni subjekti se dele na sektor sa štednim viškovima i sektor sa štednim manjkovima. mr Borjana B. Mirjanić 5

6 Finansijski tokovi u finansijskom sistemu Novčani fondovi HOV Domaćinstva Preduzeća Država Inostranstvo Suficitarni sektor Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Finansijski posrednici (poslovne banke, štedionice, finansijske kompanije, IF, osiguravajuće kompanije, PF) Finansijska tržišta (brokerske i dilerske kuće, investicione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Direktno, neposredno finansiranje (uži koncept) Preduzeća Država Domaćinstva Inostranstvo Deficitarni sektor mr Borjana B. Mirjanić 6

7 Direktno (neposredno) i indirektno (posredno) finansiranje Direktno, neposredno finansiranje Pripadnici suficitarnog sektora, odnosno investitori (grañani i preduzeća) kupuju finansijske instrumente: akcije i obveznice preduzeća kojima preduzeće širi svoju poslovnu aktivnost, obveznice države kojima se pokriva budžetski deficit, obveznice grada ili opštine radi finansiranja investicionih projekata, direktno od deficitarnog sektora. Proces se izvodi posredstvom hartija od vrednosti na berzama i u vanberzanskom prometu. Indirektno, posredno finansiranje Pripadnici suficitarnog sektora kupuju finansijske instrumente: depozite, učešća, udele, polise osiguranja, komercijalne papire finansijskih posrednika (banaka, penzionih fondova, osiguravajućih zavoda, investicionih fondova, finansijskih kompanija) koji tako prikupljena finansijska sredstva potom ulažu u deficitarni sektor. Primer posrednog ulaganja je posredstvom banaka, koje iz prikupljenih sredstava po osnovu tekućih i štednih računa grañana i preduzeća odobravaju kredite. mr Borjana B. Mirjanić 7

8 Kupoprodaja finansijskih instrumenata Finansijska tržišta povezuju suficitarni i deficitarni sektor procesom kupoprodaje fin. instrumenata. mr Borjana B. Mirjanić 8

9 Efikasna alokacija Cena finansijskog instrumenta formira se sučeljavanjem ponude i tražnje. mr Borjana B. Mirjanić 9

10 Efikasna alokacija Očekivani prinos (Er) Potcenjena, nisko rizična HOV A C B Precenjena, visoko rizična HOV Rizik (st. dev) Potcenjena akcija: ako je cena niža od očekivane, date akcije moraju pružiti viši prinos u odnosu na druge akcije. Viši prinos privlači investitore, što podiže cenu akcije. Solidnu niskorizičnu hartiju žele mnogi investitori, zbog visoke tražnje njena cena raste. Precenjene akcije: rizična akcija se ne kupuje sve dok se njena cene ne spusti dovoljno a očekivana stopa prinosa ne poraste do nivo za koji investiciona javnost smatra da odgovara njenom kvaliteti. Ako je prinos na akciju niži od tržišnog proseka, investitori sele kapital u akcije sa višim prinosom i cena akcije opada. Finansijsko tržište je perfektno ako cene finansijske aktive tačno odražavaju inherentnu vrednost i u potpunosti odražavaju sve raspoložive informacije, a efikasno je ako cene u potpunosti odražavaju sve najnovije informacije. mr Borjana B. Mirjanić 10

11 Finansijska aktiva i pasiva Finansijska aktiva Posedovanje finansijskih instrumenata predstavlja pravo na buduće prihode od njih. Razni novčani i finansijski instrumenti kojima se može trgovati na finansijskim tržištima. Na primer, obična akcija je pravo na potraživanje prihoda i imovine kompanije. Se vezuje za vlasnike (kupce) finansijskih instrumenata, dok se finansijska pasiva vezuje za emitente HOV. Nije element društvenog bogatstva. Finansijska pasiva Vezuje se za emitente finansijskih instrumenata, pošto oni za njih podrazumevaju postojanje odreñenih obaveza, Finansijske instrumente emituju subjekti kojima nedostaju finansijska sredstva ili kapital. Emitenti moraju da izvrše odreñena plaćanja u budućnosti kupcima (vlasnicima) instrumenata. mr Borjana B. Mirjanić 11

12 Hartije od vrednosti mr Borjana B. Mirjanić 12

13 Vrste finansijskih tržišta Prema ročnosti: Tržište novca Tržište kapitala (obveznica, akcija, hipoteka) Prema prirodi potraživanja: Tržište duga Tržište vlasništva Prema prometu instrumenata: Primarno Sekundarno Prema roku izvršenja transakcije: Promptno Terminsko Prema stepenu organizovanosti: Organizovano (berze, OTC) Neorganizovano Prema poreklu učesnika: Domaće Meñunarodno mr Borjana B. Mirjanić 13

14 Primarna vs.. sekundarna tržišta ta mr Borjana B. Mirjanić 14

15 Primarno tržište te transferna funkcija finansijskog tržišta ta Kada preduzeća žele da prikupe kapital, ona mogu odlučiti da prodaju ili puste u opticaj hartije od vrednosti. Nove emisije akcija, obveznica ili drugih HOV obično se plasiraju u javnost preko investicionih banaka na tržištu koje se naziva primarno tržište. Korisnici sredstava (na primer, korporacije) prikupljaju sredstva putem novih emisija finansijskih instrumenata radi finansiranja novih projekata ili proširenih proizvodnih potreba, jer nemaju dovoljan iznos sredstava koja sami stvaraju (na primer, zadržana dobit) da bi podržali te potrebe. Korisnici sredstava izdaju HOV na primarnim tržištima da bi dobili dodatna sredstva. Nove emisije HOV se prodaju početnim dobavljačima sredstava (investitorima, suficitarnim sektorima), u zamenu za sredstva (novac) koja su potrebna izdavaocu (emitentu, korisniku sredstava, deficitarnom sektoru). Transakcije primarnog tržišta najčešće se obavljaju putem finansijskih institucija koje se nazivaju investicione banke (Morgan Stanley, Merrill Lynch i Salomon Smith Barney) i koje vrše posredničku ulogu izmeñu korporacija emitenata (korisnici sredstava) i investitora (dobavljači sredstava). Investiciona banka je pokrovitelj emisije HOV kompanije (Underwriter), preuzima je i prodaje javnosti. Ona savetuje emitenta HOV ceni ponude i količini hartija od vrednosti za emisiju i privlači početne javne kupce hartija od vrednosti. Izdavanjem HOV na primarnom tržištu uz pomoć investicione banke, korisnik sredstava smanjuje rizik i troškove samostalnog stvaranja tržišta. mr Borjana B. Mirjanić 15

16 Primarno tržište te transferna funkcija finansijskog tržišta ta Umesto ponude za prodaju investicionoj javnosti u širem smislu, prodaja na primarnom tržištu može imati oblik privatnog plasmana kada emitent HOV (korisnik sredstava) pokušava da pronañe institucionalnog kupca (na primer, penzioni fond) ili grupu kupaca (dobavljača sredstava) radi kupovine cele emisije. Privatni plasman se tradicionalno vrši meñu najmanje likvidnim HOV, koje kupuju najveće finansijske institucije ili institucionalni investitori. Finansijski instrumenti primarnog tržišta obuhvataju: emisiju akcija koje izdaju kompanije koje su nekada bile zatvorene kompanije a sada prelaze u otvorena akcionarska društva, prvi put javno plasiraju akcije (Going public), inicijalne javne ponude (Initial public offering IPO); b) dodatne nove emisije nude kompanije koje su ranije već emitovale akcije (na primer, preduzeće najavi prodaju dodatnih običnih akcija po odreñenoj ceni za koje jamče investicione banke garantori, preuzimatelji emisije). mr Borjana B. Mirjanić 16

17 Sekundarno tržište te funkcija likvidnosti finansijskog tržišta ta Finansijsko tržište pruža poveriocima mogućnost da u slučaju potrebe za likvidnim sredstvima pretvore finansijske instrumente u gotov novac. Ovu funkciju likvidnosti vrši sekundarno tržište, na kome se obavlja promet već izdatih finansijskih instrumenata. Sekundarna tržišta kupcima i prodavcima nude likvidnost, odnosno sposobnost brze transformacije aktive u gotovinu, kao i informacije o cenama ili vrednosti njihovih ulaganja. Za kompaniju emitenta, povećana likvidnost čini prodaju HOV na primarnom tržištu poželjnijom i lakšom, a postojanje centralizovanih tržišta za prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata omogućava investitorima trgovanje tim instrumentima po niskim transakcionim troškovima. Kupci HOV na sekundarnom tržištu su ekonomski subjekti (potrošači, preduzetnici i država) s viškom sredstava, a prodavci ekonomski subjekti kojima su sredstva potrebna. Po svojoj prirodi, sekundarna tržišta su centralizovana tržišta na kojima ekonomski subjekti brzo i efikasno prodaju HOV, štedeći vreme i troškove traženja kupaca ili prodavaca. Kad ekonomski subjekt kupi finansijski instrument na sekundarnom tržištu, dolazi do razmene sredstava, obično uz pomoć brokera za hartije od vrednosti (kao na primer Schwab, koji ima ulogu posrednika izmeñu kupaca i prodavaca instrumenata). Kompanija emitent HOV (korisnik sredstava) nije uključen u ovaj prenos. Za investitore sekundarna tržišta nude mogućnost brzog trgovanja HOV po njihovoj tržišnoj ceni, kao i kupovanje HOV promenljivih karakteristika u pogledu rizika i dobiti. mr Borjana B. Mirjanić 17

18 Sekundarno tržište te funkcija likvidnosti finansijskog tržišta ta Emitenti korporativnih HOV nisu direktno uključeni u prenos sredstava ili instrumenata na sekundarnom tržištu, ali emitent dobija informacije o trenutnoj tržišnoj vrednosti svojih finansijskih instrumenata, a time i vrednosti korporacije gledanu očima investitora kao što su njeni akcionari, praćenjem cena po kojima se na sekundarnom tržištu trguje njenim finansijskim instrumentima. Te informacije o cenama omogućavaju kompanijama emitentima ocenu uspešnosti korišćenja sredstava nastalih iz finansijskih instrumenata koje su već izdali i daje informacije o potencijalnoj uspešnosti ponuda duga ili akcija koje će uslediti u prikupljanju dodatnog novca. Kada kompanija postane javna (otvoreno akcionarsko društvo) i kada emituje akcije, tim akcijama se trguje na berzi. Pre toga, ona mora biti listirana na berzi (zadovoljiti standarde koje berza postavlja). Cena akcije kojima se trguje na berzi fluktuira (Fluctuate) u zavisnosti od ponude i tražnje, i faktora vezanih za dogañaje u okruženju u kojem posluje i vezanih za samu kompaniju i njeno sadašnje ili očekivano poslovanje u budućnosti. Uspeh investitora zavisi od ispravnog predviñanja kretanja cena akcija, te su razvijene mnoge metode analize, koje se uglavnom svrstavaju u fundamentalnu ili tehničku analizu. mr Borjana B. Mirjanić 18

19 Sekundarno tržište te funkcija likvidnosti finansijskog tržišta ta Njujorška berza (NYSE), Američka berza (AMEX), Vanberzanski sistem trgovanja hartijama od vrednosti koje je osnovalo Nacionalno udruženje trgovaca hartijama od vrednosti (National Association of Securities Dealers Automated Quotation System - NASDAQ) i Beogradska berza, primeri su sekundarnih tržišta za trgovanje HOV. Mnogim akcijama se ne trguje na samom mestu berze, već finansijske institucije trguju vanberzanskim načinima (Over the counter - OTC) koristeći telefonske i kompjuterske mreže (manje od 1 % korporativnih obveznica razmenjuje se na organizovanim tržištima). Ostala sekundarna tržišta su tržišta deviza, fjučersa i opcija. Za dobro funkcionisanje sekundarnog tržišta od posebne važnosti su aktivnosti brokera i dilera mr Borjana B. Mirjanić 19

20 Sekundarno tržište te funkcija likvidnosti finansijskog tržišta ta Brokeri ostvaruju proviziju. Dileri ostvaruju profit kroz razliku izmeñu više cene po kojoj prodaju hartije od vrednosti prodajna ili tražena cena (Ask price) i niže cene po kojoj kupuju kupovna ili nuñena cena (Bid price). Razlika izmeñu ove dve cene obezbeñuje kreatorima tržišta zaradu, se naziva kotacioni raspon (Bidaks spread). Preduzeća garantori (Underwriter) pomažu drugim preduzećima u prikupljanju kapitala emisijom akcija i obveznica, a profit ostvaruju na razlici cene po kojoj kupuju hartije od vrednosti od emitenata i cene po kojoj ih prodaju javnosti (Underwriter s spread). mr Borjana B. Mirjanić 20

21 Sekundarno tržište te funkcija likvidnosti finansijskog tržišta ta Sekundarno tržište Berze (Exchange) Kupci i prodavci HOV, tj. njihovi agenti brokeri, sreću se na jednoj centralnoj lokaciji da bi obavili trgovinu (Njujorška i Američka berza na kojima se vrši promet akcija velikih korporacija, na Čikaškoj robnoj berzi trguje se pšenicom, kukuruzom, srebrom i ostalim sirovinama). Vanberzansko tržište (Over the counter OTC) Posluju vanberzanski dileri s različitih lokacija, imaju odreñeni broj HOV spremni su da ih prodaju i kupe preko šaltera ko prihvati njihove cene. Dileri su kompjuterski povezani i upoznati sa cenama, te je ovo tržište konkurentno i ne razlikuje se mnogo od tržišta na kojima je razmena organizovana. Velik broj običnih akcija prodaje se na vanberzanskim tržištima. Tržište obveznica američke vlade sa 40 i vipe dilera ima veći obim trgovine od NYSE, organizovano je kao vanberzansko tržište. Ostala vanberzanska tržišta: promet prenosivih depozitnih certifikata (Negotiable certificate of deposit - predstavljaju sertifikat o depozitu velike denominacije koji se može prodati, a ne može unovčiti), federalnih fondova, bankarskih akcepta i deviza. mr Borjana B. Mirjanić 21

22 Ostale vrste finansijskih tržišta ta Prema kriterijumu organizacione strukture i načina funkcionisanja Aukciona, voñena nalozima (Order driven) Kupac postaje onaj ko ponudi najvišu cenu. Prevladava sistem javnog uzvikivanja (Open outcry) i neverbalnog komuniciranja izmeñu brokera koji su u neposrednom kontaktu zaključivali poslove (Sold) Posrednička, dilerska ili voñena kotacijama (Quote driven markets) Funkcionišu uz pomoć dilera koji predstavljaju kreatore tržišta (Market maker), koji javno obelodanjuju cene po kojima su spremni da kupe ili prodaju finansijsku aktivu i obezbeñuju likvidnost tržišta dok god je ono otvoreno. Sa aspekta obavljanja transakcije Otvorena (Open markets) Javna tržišta na kojima se finansijski instrumenti javno i transparentno nude velikom broju potencijalnih investitora. Dogovorna ili sporazumna tržišta (Negotiate markets) Privatni dogovori učesnika, najčešće finansijskih institucija i mogu biti vezana za odreñene specifične načine emisije finansijskih instrumenata, kao što su privatni plasmani. mr Borjana B. Mirjanić 22

23 Ostale vrste finansijskih tržišta ta Prema kriterijumu preovlañujućeg trenda kretanja cena Rastuća (Bull market) ili tržišta bikova (po analogiji napada bika odozdo na gore) Kad u dužem periodu vremena postoji trend rasta cena većine finansijskih instrumenata, koje privlače nove investitore, čime raste tražnja, što dovodi do novog skoka cena. Opadajuća (Bear market) ili tržišta medveda (po analogiji napada medveda odozgo na dole) Kad u dužem periodu uočavamo trend pada cena instrumenata. Investicioni analitičari u slučaju opadajućih tržišta preporučuju da se akcije prodaju što pre i da se preñe u sigurnije instrumente, na primer obveznice. Mere monetarne politike mogu da pomognu u stabilizaciji opadajućeg tržišta akcija, obaranjem kamatnih stopa smanjuje se atraktivnost ulaganja u obveznice i investitori ostaju na tržištu akcija. mr Borjana B. Mirjanić 23

24 Ostale vrste finansijskih tržišta ta Istorijski pregled kretanja zaključnih nedeljnih cena Dow Jones industrijskog proseka (DJIA) pokazuje dugoročan opadajući (crvena linija) i dugoročan rastući trend (siva linija). mr Borjana B. Mirjanić 24

25 Ostale vrste finansijskih tržišta ta mr Borjana B. Mirjanić 25

26 Finansijska aktiva nije element društvenog bogatstva Finansijski instrumenti izraženi su kao novčana potraživanja predstavljaju finansijsku aktivu. Posredstvom ovih instrumenata vrši se transfer akumulacije izmeñu različitih ekonomskih subjekata, finansijska aktiva nije element društvenog bogatstva. Finansijska aktiva predstavlja sredstvo pomoću kojeg pojedinci polažu pravo na materijalnu aktivu. Finansijska aktiva se odnosi na potraživanja prihoda stvorenih materijalnim sredstvima (ili potraživanja državnih prihoda). Ako ne možete da budete vlasnik fabrike automobila (materijalna aktiva), možete da kupite akcije kompanije General Motors (finansijska aktiva investitora), i na taj način dobijete deo prihoda stvorenog proizvodnjom automobila. mr Borjana B. Mirjanić 26

27 Finansijska aktiva nije element društvenog bogatstva Materijalna sredstva stvaraju neto prihod u privredi. Finansijska aktiva odreñuje raspodelu prihoda ili bogatstva meñu investitorima., te je za društveno bogatstvo relevantna samo investirana akumulacija (realna aktiva). Pojedinci mogu da izaberu da li će svoje bogatstvo potrošiti ili će ga ulagati za budućnost. Ako se odluče za investiranje, oni svoje bogatstvo mogu uložiti u finansijsku aktivu kupujući različite HOV. Kompanije emitenti tako prikupljen novac koriste za kupovinu materijalnih sredstava (fabrike, oprema, tehnologija ili zalihe). Prinos na HOV proizilazi iz prihoda stvorenog materijalnim sredstvima koja su finansirana izdavanjem tih HOV. Meñuzavisnost različitih tržišta u privrednom sistemu mr Borjana B. Mirjanić 27

28 Finansijska aktiva nije element društvenog bogatstva Kada investitor kupi obveznicu General Motors-a, tretira je kao aktivu jer obveznica investitoru daje pravo na kamatu i isplatu glavnice. Ta ista obveznica predstavlja obavezu kompanije GM, koja je obavezna da isplati investitoru obećanu kamatu i pozajmljenu glavnicu. Imovina investitora je stoga obaveza kompanije GM. Kad se izvedu svi bilansi, ova potraživanja se poništavaju, ostavljajući samo materijalnu aktivu kao neto bogatstvo države. Potraživanje vlasnika finansijske aktive uvek je nečija obaveza finansijska pasiva. U krajnjoj liniji, to je obaveza proizvodnog ili drugog ekonomskog subjekta, čije je ulaganje veće od sopstvenih izvora, generisanih štednjom. Kretanje realne i finansijske aktive uslovljeno je njihovim karakterom prva predstavlja kapital uložen u proces proizvodnje, a druga u promet naslova na budući prinos (dividendu). Veza ova dva kretanja uspostavlja se na finansijskom tržištu (u tački mobilizacije kapitala emitovanjem finansijskih instrumenata, uzajamnim odnosnom i uticajem tržišnih cena instrumenata, i poslovanja ekonomskog subjekta u koji je kapital uložen. I vrednost preduzeća predstavlja sumu kapitalizovanih prinosa finansijskih instrumenata koje je ono emitovalo). Primer korporativne obveznice kompanije General Motors u materijalizovanom obliku mr Borjana B. Mirjanić 28

29 Klasifikovanje finansijske aktive Razvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara različite oblike platnih i kreditnih instrumenata, kojima se registruju, prenose i realizuju novčane obaveze i potraživanja učesnika u reprodukciji. Ti instrumenti su formalizovani izraz ekonomskih transakcija, jer zakonodavstva propisuju pravila njihovog emitovanja, i predstavljaju transfer akumulacije (štednje) u okviru ekonomskog sistema. Klasifikacija finansijskih instrumenata Instrumenti vezani za novac kao prometni medijum u obliku depozitnog novca Predstavljaju instrumente plaćanja (nalog za plaćanje, ček, kompenzacija): osnovno obeležje ovih instrumenata je nominalizam, novčana suma koja se prenosi jednaka je vrednosti robe ili usluge koje su predmet plaćanja. Novac u kreditnoj funkciji Instrumenti koji izražavaju neposredan kreditni odnos Predstavljaju instrumenti trgovačkog kredita (menice, promisori, note), instrumenti bankarskog kredita (krediti, depoziti, akcepti, kreditne kartice, akreditivi i dr). Dugovni instrumenti (obveznice obligacije, depozitni certifikati, note, blagajnički zapisi, konvertibilne obveznice i dr). Instrumenti koji potvrñuju trajno ulaganje kapitala Svojinski instrumenti (akcije, certifikati, udeli i dr). mr Borjana B. Mirjanić 29

30 Klasifikovanje finansijske aktive Vlasnik kapitala koji je dao kredit, ima pravo na povraćaj pozajmljene sume uvećane za kamatu u ugovorenom roku. Vlasnik trajno ustupljenog kapitala drugom korisniku akumulacije (trajno razdvajanje funkcionalne sposobnosti kapitala od vlasništva nad kapitalom) ima samo pravo na prinos deo viška koji kapital proizvodi. Vlasništvo nad kreditnim instrumentima uključuje i njihov slobodan prenos. Prenosivost daje mogućnost valorizacije ovih instrumenata, formiranja cene po kojoj se transfer vlasništva vrši, ali je ne odreñuje: cena instrumenta je iracionalna, jer potvrda o prenosu vlasništva nema vrednost. Cena se izvodi iz sposobnosti prenetog novca, kapitala, da stvara višak (profit). U osnovi vrednovanja kreditnih instrumenata stoji prinos, na koji njihovo posedovanje daje pravo, a koji potiče iz stvorenog viška. mr Borjana B. Mirjanić 30

31 Klasifikovanje finansijske aktive Nemaju svi kreditni instrumenti svojstva pune i neograničene prenosivosti, pa se njihova cena ne formira uvek pod dejstvom ponude i tražnje. Obrazovanje tržišne cene je svojstvo kreditnih instrumenata koji imaju punu i neograničenu prenosivost - fundamentalno svojstvo tržišnosti. Svojstvo tržišnosti stekli su instrumenti koji svedoče o neposrednom kreditnom odnosu i trajnom ulaganju kapitala dugovni i svojinski instrumenti, i teorijski se mogu označiti kao hartije od vrednosti, odnosno finansijski instrumenti. Pravo na prinos, inkorporirano u finansijskom instrumentu, papirnom svedočanstvu o ulaganju, daje karakter vrednosnog papira, koji ima cenu, proisteklu iz njegove sposobnosti da donese prinos. Upravo je inkorporacija prava na budući prinos u HOV osnova za razvoj njihovih oblika u kojima je to pravo refleksno, posredovano pravom na kupovinu drugih HOV ili njihovih prinosa (varanti, konvertibilne obveznice, fjučersi, opcije, svopovi, založnice), u kojima je iracionalni karakter kapitala još izraženiji - finansijski derivati. mr Borjana B. Mirjanić 31

32 Tržišta novca vs.. tržišta ta kapitala Primer municipalne obveznice grada San Francisko u materijalizovanom obliku Primer akcije u materijalizovanom obliku mr Borjana B. Mirjanić 32

33 Tržišta novca Obeležja tržišta novca Trguje se dugovnim HOV koji dospevaju u roku od jedne godine ili kraće. To je tržište kratkoročnih finansijskih instrumenata, visokolikvidnih sa dubokim sekundarnim tržištem, koji se brzo i lako mogu konvertovati u gotov novac (kratkoročne HOV su najbliži supstituti novca). Velikoprodajno tržište, transakcije koje se obavljaju u proseku prelaze vrednost od 1 milion $. Šaltersko tržište, ne deluje na specifičnoj lokaciji, a trgovina se obavlja putem telefona ili elektronski. Investitorima na tržištu novca cilj nije velika zarada, već održavanje kupovne moći novca. Kratkoročna priroda instrumenata uslovljava malu fluktuaciju njihovih cena na sekundarnim tržištima. Kamate su zbog neznatnog rizika (usled visokog kvaliteta emitenta i kratkog roka dospeća) dosta niske, obično su nešto više od aktuelne stope inflacije, tako da obezbeñuju pozitivnu realnu kamatnu stopu. Korporacije, država i jedinice lokalne uprave izdaju hartije od vrednosti tržišta novca kako bi prikupile kratkoročna sredstva za održavanje likvidne pozicije. Služi i centralnoj monetarnoj vlasti da sprovodi monetarnu politiku operacijama na otvorenom tržištu. mr Borjana B. Mirjanić 33

34 mr Borjana B. Mirjanić 34

35 Tržišta kapitala Prinosi akcija (akcijski tržišni indeks S&P 500) vs. prinosi korporativnih obveznica (rejtingovanih BAA) Prinos mr Borjana B. Mirjanić 35

36 Srednjoročne i dugoročne državne obveznice (Treasury notes i Treasury bonds) Instrumenti tržišta kapitala Su likvidne dugovne HOV čijim se imaocima polugodišnje plaćaju kamatni kuponi, rok dospeća srednjoročnih državnih obveznica je do 10 godina, a dugoročnih i do 30 godina, mogu se emitovati i sa klauzulom opoziva pre roka njihovog dospeća (Callable). Obveznice lokalnih državnih organa (Municipal bonds munis) Korporativne obveznice (Corporate bonds) Hipotekarne založnice (Mortgage-backed securities) Obične akcije (Common stock) Preferencijalne akcije (Preferred stock) Zamenljive ili konvertibilne HOV (Convertible securities) Izdaju lokalne jedinice, okruzi, regioni, gradovi, opštine i njihovi organi, ali i javna preduzeća, kamatni prihodi (ali ne i kapitalni dobici) po osnovu ovih obveznica isključeni su iz osnovice poreza na prihod. Izdaju preduzeća sa rokovima dospeća od 5 godina za kratkoročne, 5-10 za srednjoročne i do 20 i više godina za dugoročne korporativne obveznice, mogu biti osigurane hipotekom ili zalogom (Mortgage bonds ili Collateral trust bonds) i neosigurane (Debenture bonds). Mogu da izdaju državne, od strane vlade sponzorisane ili privatne hipotekarne agencije koje otkupljuju hipoteke od banaka ili formiraju nezavisan pul hipoteka i emituju hipotekarne založnice, srodna vrsta HOV su hipotekarne obveznice koje emituju direktno banke koje su odobrile hipotekarne kredite. Predstavljaju učešće u vlasništvu preduzeća, vlasnicima obezbeñuju glasačka prava na skupštini akcionara i učešće u likvidacionoj masi posle namirenja obaveza preduzeća prema poveriocima (zbog toga se vlasnici običnih akcija nazivaju rezidualni poverioci). Vlasnici običnih akcija, kroz dividende učestvuju u profitu preduzeća i imaju pravo preče kupovine dodatnih emisija. Dividende se akcionarima isplaćuju tek po namirenju ostalih obaveza iz tekućih prihoda preduzeća. Ne daju pravo glasa ali obezbeñuju fiksnu dividendu i prioritet isplate u odnosu na obične akcije, mogu biti kumulativne, opozive i participativne. Su obveznice i preferencijalne akcije koje mogu biti konvertovane u obične akcije pod odreñenim uslovima. mr Borjana B. Mirjanić 36

37 Tržište duga vs.. tržište te vlasništva Na finansijskom tržištu, preduzeća dolaze do sredstava na dva načina: a) emisijom dužničkih finansijskih instrumenata (Debt markets). Na primer, emisija obveznica ili hipoteka, odnosno zaloga, predstavlja ugovorno obavezivanje zajmoprimca na redovno plaćanje fiksnog novčanog iznosa vlasniku instrumenta (kamate i glavnice) do odreñenog roka (datuma dospeća), kad se vrši poslednja isplata. Dospeće dužničkog finansijskog instrumenta (Maturity) je broj godina (rok) do isteka tog instrumenta. Dužnički finansijski instrument je kratkoročan ako je dospeće kraće od jedne godine, a dugoročan ako je dospeće deset ili više godina. Dužnički finansijski instrumenti s dospećem izmeñu jedne i deset godina nazivaju se srednjoročnim; b) emisijom vlasničkih hartija od vrednosti (Equty market) na primer, emisijom običnih akcija), koje predstavljaju pravo na potraživanje dela neto profita, koji ostaje kada se odbiju svi troškovi i porez, i aktive poslovne organizacije. Ako ste vlasnik jedne obične akcije u kompaniji koja je izdala milion akcija, imate pravo na milioniti deo neto profita te kompanije i milioniti deo njene aktive. Akcije se smatraju dugoročnim hartijama od vrednosti, a njihovi vlasnici ostvaruju pravo na periodične prihode, dividende. Posedovanje akcija takoñe znači da ste vlasnik dela kompanije, te stoga imate pravo glasa kada se odlučuje o pitanjima bitnim za kompaniju, kao i da birate njene direktore. mr Borjana B. Mirjanić 37

38 Tržište duga vs.. tržište te vlasništva Dugovni instrumenti Predstavljaju ugovornu obavezu dužnika da će imaocu instrumenta (npr. obveznice) isplaćivati fiksni novčani iznos u redovnim vremenskim intervalima (isplate kamate i glavnice) do unapred odreñenog datuma (datum dospeća), kada se obavlja završna isplata. Vlasnički instrumenti Emitovanje vlasničkih HOV npr. običnih akcija, koje predstavljaju pravo na potraživanje dela neto profita (profita pošto se odbiju svi troškovi i porez) i aktivne poslovne organizacije. Ako ste postali vlasnik akcije kompanije koja je izdala milion takvih akcija, imate pravo na milioniti deo neto dohotka i na isti toliki deo neto imovine kompanije. Akcije ili instrumenti vlasničkog kapitala obično svojim vlasnicima obezbeñuju povremene isplate (dividende) i smatraju se dugoročnim hartijama od vrednosti jer nemaju rok dospeća. Posedovanje akcije znači da ste vlasnik dela kompanije. mr Borjana B. Mirjanić 38

39 Tržište duga vs.. tržište te vlasništva mr Borjana B. Mirjanić 39

40 Tržište duga vs.. tržište te vlasništva prednosti i nedostaci Vlasnički instrumenti Prednosti: Akcionari imaju direktnu korist od povećanja profitabilnosti ili vrednosti imovine preduzeća. Na osnovu vlasničkog udela odreñuju i dodeljuju vlasnička prava imatelja vlasničkog udela. Oni koji poseduju obveznice ne mogu da dele tu korist jer su njihove novčane isplate fiksne. Nedostaci: Nedostatak posedovanja akcija spram obveznica kompanije je ta što je vlasnik akcije tj vlasničkog udela rezidualni poverilac. To znači da preduzeće mora prvo da isplati sve vlasnike obveznica tj kompanijinog duga, pa tek zatim imaoce vlasničkog udela tj akcija. Vlasnici akcija snose rizik deljenja pozitivne i negativne sudbine preduzeća. Pošto u ekonomiji kao i u životu važi pravilo da ko ne rizikuje i ne profitira, šanse za ostvarivanje većeg profita svakako više leže u posedovanju akcija. Kretanje cena akcija (akcijskog indeksa S&P 500) i državne obveznice (Т-Note) mr Borjana B. Mirjanić 40

41 Hipotekarna tržišta ta Tržišta na kojima se obezbeñuju krediti na osnovu založene imovine u obliku nepokretnosti (zemljište, kuće i dr). Hipotekarni krediti imaju formu dugoročnih zajmova obezbeñenih zalogom u nekretninama i najčešće se otplaćuju na mesečnom nivou. Ako osoba koja je pozajmila sredstva ne isplati hipotekarni zajam, njoj se imovina može zapleniti i prodati. Iako je teško kupiti i prodati pojedinačne hipoteke na kuće na sekundarnom tržištu, standardizovane visokokvalitetne hipoteke se u novije vreme pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Mnoge hipotekarne kredite, posebno stambene, naknadno sekjuritizuju vlasnici hipotekarnog kredita oni se stavljaju u paket, tzv. hipotekarni pul i prodaju kao aktiva, koja osigurava dužnički instrument koji se javno prodaje ili je u privatnom vlasništvu. Time portfoliji aktive finansijske institucije postaju likvidniji, smanjuje se rizik kamatne stope i kreditni rizik, a finansijska institucija dobija nekamatne prihode. mr Borjana B. Mirjanić 41

42 Finansijski derivati su HOV čija vrednost zavisi od vrednosti druge osnovne aktive koja leži u njenoj osnovi. Mogu se koristiti u spekulaciji kretanja cena osnovne aktive u budućnosti ili radi smanjenja cenovnog rizika koji je u vezi sa posedovanjem osnovnih finansijskih aktiva. Finansijski derivati Svop (Swap) Fjučers ugovor (Futures) Forvard ugovor (Forward) Opcije (Options) Varanti (Warrants) Sporazum izmeñu dve strane o razmeni finansijske aktive ili nizu novčanih tokova tokom odreñenog perioda u odreñenim vremenskim intervalima. Tržište svopova uključuje trgovinu novčanih tokova ili nekog izvedenog finansijskog instrumenta iz osnove hartije od vrednosti i drugih finansijskih potraživanja koja zahtevaju isplatu odmah ili u odreñeno vreme. Termin odmah može značiti dan ili jednu nedelju, zavisno od uslova i ugovornih procedura pojedinačnog tržišta. Sporazum o transakciji koji obuhvata buduću razmenu odreñenog iznosa aktive po ceni koja se svakodnevno utvrñuje. Reč je o trgovini ugovorima o standardizovanom unapred odreñenom finansijskom aktivom za gotovinu, na neki kasniji datum, tj. za buduću isporuku hartija od vrednosti (kao što su državne obveznice), ili dobara (kao što je kilogram zlata) ili ponderisana vrednost hartija od vrednosti (kao što je, na primer vrednost S&P 500 berzanskog indeksa). Datum fjučers ugovora je vreme za koje je ugovorena razmena novca za ugovorenu aktivu. Fjučers ugovorima se trguje na organizovanim berzama, kao što je Chicago Board of Trade (CBOT). Svaki ugovor je standardizovan u uslovima obima za isporuku, cene instrumenata (utvrñene za svaki dan) i datuma. Razmenu fjučersa (zaključeni ugovor) obavljaju garantori, tako da je rizik od neispunjenja obaveze ili kreditni rizik znatno smanjen. Sporazum o transakciji koji obuhvata buduću razmenu dogovorenog iznosa finansijske aktive po odreñenoj ceni. Ako je ugovor za buduću isporuku novca u zamenu za stranu valutu ugovoren i prodat kao forvard ugovor, ili je u pitanju razmena unapred odreñene finansijske aktive po odreñenoj ceni na neki kasniji datum, reč je o tržištu forvarda. Ugovori koji vlasniku daje pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda finansijsku aktivu po unapred odreñenoj ceni u odreñenom vremenu. Kupovna ili kol opcija (Call option) daje pravo kupcu da kupi ranije odreñenu količinu hartija od vrednosti po ranije odreñenoj ili udarnoj ili izvršnoj ceni (Exercise or strike price), na unapred odreñeni datum ili, ako je moguće, pre datuma isteka opcije. Prodajna ili put opcija (Put option) daje kupcu pravo, ali ne i obavezu, da proda odreñenu količinu hartija od vrednosti po ranije ugovornoj ceni, pre datuma isteka opcije ili na unapred odreñeni datum. Predstavljaju vrstu opcionog ugovora, slični su kol akcijskim opcijama. Kupcima varanta omogućavaju da odreñeni broj akcija kupe po utvrñenoj ceni u toku odreñenog roka. mr Borjana B. Mirjanić 42

43 Devize i devizni kursevi Finansijski instrumenti i aktiva kojom se trguje na posebnom segmentu finansijskog tržišta deviznom tržištu. Da bi se finansijska sredstva transferisala iz jedne države u drugu, ona moraju biti konvertovana iz valute jedne zemlje porekla (recimo dinara) u valutu zemlje u koju se prenose (recimo evra). Napomena: devize nisu isto što i valute (valute predstavljaju efektivni strani novac, kovani ili papirni, kojim se raspolaže u zemlji različitoj od zemlje njegovog porekla. Na primer, evri i američki dolari koji se fizički nalaze u Srbiji predstavljaju valute). Pojam deviza se nekada vezivao samo za menice i čekove koje su glasile na stranu valutu i koje su bile plative u inostranstvu. Danas dominira šire shvatanje po kome devize predstavljaju sva potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Tako, potraživanja domaćih banaka u britanskim funtama kod banaka u Velikoj Britaniji predstavljaju devize. mr Borjana B. Mirjanić 43

44 Devize i devizni kursevi mr Borjana B. Mirjanić 44

45 Zlato i plemeniti metali Uslovno se posmatraju kao finansijski instrumenti. Njima se trguje na robnim berzama. Napuštanjem zlatnog standarda godine od strane SAD dolazi do promene uloge zlata na finansijskim tržištima: prestalo je da se koristi za kovanje novca i održavanje stabilnosti papirnog novca, ukinuta je mogućnost antiinflatornog dejstva sistema konvertovanjem novca u fiksan iznos zlata. Danas zlatom, kao alternativom ulaganja u druge finansijske instrumente, trguju pojedine kategorije investitora (Goldbug). Cena zlata raste kada na drugim segmentima finansijskog tržišta vlada velika neizvesnost i pad cena. U svetu savremenih finansija, zlato se koristi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i čuva se u polugama, ingotima. Zlato i srebro može da služi i kao osnova za emitovanje obveznica rudnika zlata i srebra (Gold bonds i Silver backed bonds), a plaćanje kamate na ove obveznice vezano je za anticipiranu cenu zlata i srebra. mr Borjana B. Mirjanić 45

46 Pregled finansijskih posrednika Sredstva se mogu kretati od zajmodavaca ka zajmoprimcima, i obrnuto, koji predstavlja indirektno finansiranje. Ono uključuje prisustvo finansijskog posrednika izmeñu zajmodavaca štediša zajmoprimaca korisnika i pomaže da se sredstva transferišu od jednih do drugih. Finansijski posrednik pozajmljuje sredstva od zajmodavaoca štediša, a potom ih plasira kao kredite zajmoprimcima korisnicima. Proces indirektnog finansiranja pomoću finansijskih posrednika (intermedijacija) glavni je smer kretanja sredstava od zajmodavaca ka zajmoprimcima. Prednosti: transakcioni troškovi, vreme i novac koji se utroše za obavljanje finansijskih transakcija, osnovni su problem ljudima koji su u prilici da nekom pozajme višak svojih sredstava. Veličina finansijskih posrednika omogućava im da iskoriste prednosti ekonomije obima, smanjenja troškova transakcije po novčanoj jedinici transakcije kako se broj transakcija povećava (na primer, banka angažuje vrhunskog advokata koji sastavlja tipski ugovor koji se koristi pri svakom odobravanju kredita. Manja cena ugovora čini profitabilnom pozajmicu koju finansijski posrednik daje zajmoprimcu). Finansijski posrednici mogu znatno da smanje troškove transakcije, oni omogućavaju da indirektno ponudite sredstva ljudima koji imaju povoljne investicione prilike. Niski transakcioni troškovi finansijskih posrednika podrazumevaju i likvidne usluge koje olakšavaju klijentima obavljanje transakcije (na primer, banke svojim deponentima otvaraju transakcione račune koji im omogućavaju da lako plaćaju svoje račune). mr Borjana B. Mirjanić 46

47 Pregled finansijskih posrednika Podelom rizika, finansijske institucije smanjuju izloženost investitora riziku, odnosno smanjuju neizvesnost oko prinosa na aktivu. Podela rizika predstavlja kreiranje i prodaju instrumenata sa prihvatljivim nivoom rizika za investitora, a sredstva koja tim putem obezbede koriste za kupovinu drugog instrumenta koji nosi mnogo veći nivo rizika. Pri tome, niski transakcioni troškovi omogućavaju posrednicima da podele rizik uz male troškove i ostvare profit u razlici prinosa koji ostvaruju na rizičnoj aktivi i plaćanja za aktivu koju su plasirali. Podela rizika naziva se i transformacijom sredstava jer se rizična sredstva pretvaraju u sigurnija sredstva za investitore. Finansijski posrednici omogućavaju podelu rizika tako što pomažu pojedincima da diversifikuju aktivu i smanje nivo rizika. Diversifikacija je investiranje u skup (portfolio) instrumenata čiji se prinosi ne moraju uvek kretati ujednačeno, a rezultat je manji ukupni rizik nego kod pojedinačnog instrumenta. Diversifikacija je samo drugi naziv za staru izreku: Ne nosi nikada sva jaja u jednoj korpi. Niski transakcioni troškovi dozvoljavaju finansijskim posrednicima da to obave objedinjavanjem niza aktiva u jednu novu, koju zatim prodaju pojedincima (pulovi finansijskih instrumenata). mr Borjana B. Mirjanić 47

48 Pregled finansijskih posrednika diversifikacija ulaganja Alokacija finansijske aktive - konstituisanje diversifikovanog portfolija Najbolje Najlošije mr Borjana B. Mirjanić 48

49 Analiza finansijske strukture Pitanje otvorenog tipa 1: Na koji način problem negativne selekcije objašnjava činjenicu da ćete zajam pre dati članu porodice nego strancu? Budući da člana svoje porodice bolje poznajete od nekog stranca, više znate o iskrenosti zajmoprimca, njegovoj sklonosti ka riziku i ostale njegove osobine. U tom slučaju je manje asimetričnih informacija nego kada je u pitanju stranac i manja je verovatnoća da se javi problem negativne selekcije, pa ćete samim tim radije pozajmiti novac članu porodice. Pitanje otvorenog tipa 2. Zbog čega biste radije sredstva stavili na štedni račun uz 5% kamate i prepustili banci da ih pozajmi vašem komšiji uz 10% kamate nego da mu sami date taj zajam? Pošto su troškovi davanja zajma vašem susedu visoki verovatno nećete moći da zaradite 5% na zajam nakon što vam se odbiju svi troškovi čak iako kamata iznosi 10%. Bolje je da svoju ušteñevinu deponujete kod finansijskog posrednika i ostvarite kamatu od 5%. Pored toga, manjem se riziku izlažete ako svoju ušteževinu deponujete u banci nego ako je pozajmite svom susedu. mr Borjana B. Mirjanić 49

50 Analiza finansijske strukture Pitanje otvorenog tipa 3: Primenite koncept tržišta limunova - polovnih automobila, Nobelovca Dž. Akerlofa na tržište HOV (slabo informisanog investitora, koji ne može da napravi razliku dobrih kompanija s velikim očekivanim profitom i malim rizikom i loših kompanija, i plaća cenu koja odražava prosečan kvalitet kompanije koje emituju HOV. Vlasnici ili menadžeri imaju bolje informacije i svesni su da je kompanija dobra, znaju da je cena njihovih HOV potcenjena i ne prodaju takvu HOV po ceni koju je navedeni investitor spreman da plati. Jedine HOV koje će želeti da prodaju su HOV loše kompanije čija je cena veća od vrednosti, ali koje niko ne želi da kupi Tržište HOV ne funkcioniše dobro jer na njemu mali broj kompanija mr Borjana prodaje B. svoje Mirjanić HOV da bi došle do kapitala). Grafički ilustrujte. 50

51 Pregled finansijskih posrednika Problemi koje izazivaju negativna selekcija i moralni hazard znatno ugrožavaju finansijska tržišta, ali finansijski posrednici mogu da ih otklone. Male štediše mogu da plasiraju svoja sredstva preko finansijskih tržišta tako što će ih predati pouzdanom posrednicu, koja će ih iskoristiti za kreditiranje ili kupovinu hartija od vrednosti. Uspešni finansijski posrednici ostvaruju veći prinos na svoje investicije nego male štediše ker razvijaju ekspertize (razne modele za praćenje strana kojima daju pozajmice) da bi mogli da procene veliki i mali kreditni rizik i smanje gubitke nastale usled negativne selekcije. Oni su u stanju da smanje i gubitke nastale usled moralnog hazarda, kao i da plate kamatu zajmodavcima štedišama ili obezbede dodatne usluge, a da pri tom još i ostvare profit Finansijski posrednici imaju značajnu ulogu u ekonomiji jer obezbeñuju likvidnost (usluge platnog prometa), promovišu podelu, odnosno smanjenje rizika i rešavaju probleme koje izazivaju asimetrične informacije. Imaju ključnu ulogu u poboljšanju ekonomske efikasnosti jer pomažu finansijskim tržištima da usmere sredstva od zajmodavaca štediša ka licima koja imaju dobre investicione prilike. Bez grupe finansijskih posrednika koja dobro funkcioniše, privreda veoma teško može da iskoristi sav svoj potencijal. mr Borjana B. Mirjanić 51

52 Finansijske institucije Finansijski posrednici Uslužne finansijske institucije Depozitne Komercijalne banke Štedno-kreditne institucije: štednokreditne organizacije, štedionice i kreditne unije Nedepozitne Institucije ugovorne štednje Osiguravajuće kompanije (za osiguranje života, za osiguranje imovine) Penzioni fondovi (privatni, državni) Investicioni posrednici Brokerske kuće Dilerske kuće Investicione banke Investicioni savetnici Organizovana tržišta (berze i OTC) Investicioni fondovi Fondovi tržišta novca Finansijske kompanije Kategorije mr Borjana finansijskih B. Mirjanić institucija 52

53 Pregled finansijskih posrednika Depozitne institucije Finansijski posrednici koji od pojedinaca i institucija preuzimaju depozite i odobravaju kredite. Budući da su uključene u kreiranje depozita, važne komponente novčane mase, posvećuje im se posebna pažnja. Čine ih komercijalne banke i štedno-kreditne institucije (Savings and loan associations S&Ls) u koje ubrajamo štednokreditne organizacije, štedionice i kreditne unije). Komercijalne banke Štedno kreditne organizacije (S&L) i štedionice Kreditne unije Finansijski posrednici koji obezbeñuju sredstva formiranjem transakcionih depozita (depoziti na osnovu kojih se mogu izdavati čekovi), štednih depozita (depoziti koji se isplaćuju po zahtevu, ali za koje se ne mogu dati čekovi) i oročenih depozita (depoziti koji imaju fiksni rok dospeća). Prikupljena sredstva koriste za komercijalne, potrošačke i hipotekarne kredite i za kupovinu hartija od vrednosti države i obveznica lokalnih organa vlasti. U SAD-u ih je godine, bilo nešto manje od 8.000, i kao grupa predstavljaju najveće finansijske posrednike i imaju najviše diversifikovan portfolio sredstava. Depozitne institucije, kojih u SAD ima oko i koje do sredstava dolaze prevashodno prikupljanjem štednih depozita (udeli), oročenih i transakcionih depozita. Ranije je većina njih odobravala samo hipotekarne stambene kredite. Danas je takvo ograničeno poslovanje prošireno, pa se i razlika izmeñu njih i komercijalnih banaka, smanjila, te su sada meñusobno konkurentni. Finansijske institucije, kojih je u SAD-u godine bilo oko Reč je o malim kooperativnim institucijama za kredite, organizovanim oko odreñene grupe: članova sindikata, zaposlenih u odreñenom preduzeću i sl. Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita koji se nazivaju udelima i prevashodno odobravaju potrošačke mr kredite. Borjana B. Mirjanić 53

54 Pregled finansijskih posrednika Institucije ugovorne štednje Do sredstava dolaze periodično i na ugovornim osnovama. Prilično tačno predviñaju iznos plaćanja narednih godina te ne moraju mnogo da brinu o gubitku sredstava koliko to moraju depozitne institucije. Likvidnost aktive nije im od presudnog značaja, koliko depozitnim institucijama, i sredstva uglavnom investiraju u dugoročne hartije od vrednosti, kao što su korporativne obveznice, akcije i hipoteke Kompanije za životno osiguranje Kompanije za neživotno osiguranje Privatni i javni penzioni fondovi Osiguravaju ljude od finansijskog gubitka usled smrti i prodaju anuitete (godišnje isplate dohotka nakon penzionisanja). Do sredstava dolaze putem uplata za premije kojima osiguranici produžavaju svoje polise. Prikupljena sredstva uglavnom koriste za kupovinu korporativnih obveznica i hipoteka. One kupuju i akcije, ali su ograničene količinom koju mogu da poseduju. Sa aktivom koja je godine iznosila 3,3 mlrd. dolara, one su najveće institucije ugovorne štednje. Osiguravaju klijente od gubitka usled krañe, požara i nesreće. Kao i kompanije za životno osiguranje, sredstva obezbeñuju putem premija za svoje polise, ali ukoliko se dese nesreće većih razmera, mogu da pretrpe gubitke. Zbog toga, one svoja sredstva koriste za kupovinu likvidnijih finansijskih instrumenata nego kompanije za životno osiguranje. Najviše kupuju municipalne obveznice, ali poseduju i korporativne obveznice, akcije i državne hartije od vrednosti. Obezbeñuju penzije u formi anuiteta zaposlenima koji su obuhvaćeni penzionim planom. Do sredstava dolaze na osnovu doprinosa poslodavaca ili zaposlenih, koji se odbijaju od plata ili se uplaćuju dobrovoljno. Najveći deo aktive čine korporativne, dugoročne obveznice i akcije. Države aktivno podstiču stvaranje penzionih fondova i uplaćivanje doprinosa, kako putem zakona kojima se zahtevaju penzioni planovi, tako i poreskim olakšicama kojima mr Borjana se podstiče B. uplaćivanje Mirjanić doprinosa. 54

55 Pregled finansijskih posrednika Investicioni posrednici Predstavljaju kategoriju finansijskih posrednika koja obuhvata finansijske kompanije, investicione fondove i investicione fondove tržišta novca. Finansijske kompanije Investicioni fondovi Investicioni fondovi tržišta novca Obezbeñuju sredstva prodajom komercijalnih zapisa (kratkoročnih dužničkih finansijskih instrumenata) i emisijom akcija i obveznica. Prikupljena sredstva pozajmljuju potrošačima, koji ih koriste za kupovinu nameštaja, automobila, za renoviranje kuče, kao i za manje poslove. Njih ponekad osnivaju matične kompanije da bi poboljšale prodaju svojih proizvoda. Na primer, finansijska kompanija Ford Motor daje kredite onim potrošačima koji kupe automobil kompanije Ford. Do sredstava dolaze prodajom akcija (investicionih jedinica) mnogim pojedincima i koriste novac za formiranje diversifikovanih portfolija akcija i obveznica. Omogućavaju akcionarima da ujedine svoja sredstva da bi iskoristili prednosti nižih transakcionih troškova pri kupovini većeg broja HOV, tako akcionari postaju vlasnici diversifikovanihih portfolija. Akcionari mogu prodati akcije fondu (reotkup), ali njihova vrednost će se utvrditi na osnovu vrednosti portfolija fonda koja prilično fluktuira, pa se i vrednost akcija tog fonda menja. Zbog toga investiranje u takav fond može da bude rizično. Relativno nove finansijske institucije koje imaju obeležja investicionih fondova, ali do izvesne mere funkcionišu kao depozitne institucije, jer nude račune u vidu depozita. Poput investicionih fondova, oni prodaju akcije (investicione jedinice) da bi došli do sredstava koja koriste za kupovinu sigurnih i likvidnih instrumenata tržišta novca. Kamata na aktivu se potom isplaćuje vlasnicima tih instrumenata. Akcionari mogu da izdaju čekove u zavisnosti od vrednosti akcija koje poseduju. Akcije u ovom fondu funkcionišu kao transakcioni računi na koje se ostvaruje kamata. Prvi put su se pojavili godine i beleže izuzetan mr rast. Borjana Do B. godine, Mirjanić vrednost njihove aktive dostigla je 2,1 mlrd. dolara. 55

56 mr Borjana B. Mirjanić 56

57 Regulacija finansijskih tržišta ta Komisija za hartije od vrednosti. Finansijsko tržište je nastalo kao rezultat spontanog delovanja zakona ponude i tražnje. Vrlo rano postalo je ambijent zloupotreba, prevara i euforija. Kriza započeta oktobra godine, pretvorila se u Veliku ekonomsku krizu, koja je trajala do godine, i koju nije moglo da razreši spontano delovanje tržišnog mehanizma, već je zahtevala državnu intervenciju. Od tada, državna intervencija postaje sastavni deo tržišnog mehanizma, a posledica sloma tržišta akcija bili su politički zahtevi za donošenje Zakona o HOV godine i formiranje Komisije za hartije od vrednosti i berze (Securities and Exchange Commission SEC) godine. Danas se intervencija države u sferi finansijskih tržišta svodi na regulisanje opšteg okvira ponašanja učesnika na finansijskom tržištu i otklanjanje tržišnih distorzija. mr Borjana B. Mirjanić 57

58 Regulacija finansijskih tržišta ta Regulativa savremenog finansijskog tržišta, kao sistem institucija, propisa i pravila štiti investitore, obezbeñuje pravičnost, efikasnost i transparentnost tržišta, smanjuje sistemski rizik, odnosno mogućnost izbijanja finansijskih kriza. Kao primer regulatornog organa navodimo američku Komisiju za hartije od vrednosti (SEC), koja: a) štiti investitore donošenjem pravila o obelodanjivanju informacija o HOV i poslovanju emitenta; b) čuva integritet tržišta, kroz sistem registracije učesnika na tržištu i obavezom da objavljuju informacija o svom poslovanju; c) obezbeñuje poštovanje pravila tržišne discipline, uz mogućnost sankcionisanja učesnika i obeštećenje investitora; d) sprečava nastanak kriza na finansijskom tržištu, obustavljanjem trgovine u slučaju znatnijih poremećaja i staranjem o likvidnosti tržišta. U obavljanju svojih funkcija SEC se oslanja na delatnost samoregulišućih organizacija koje autonomno ureñuju pravila ponašanja svojih članova (sankcionišu nedozvoljeno i neetičko ponašanje u okviru opšteg sistema regulative). Ove organizacije uključuju berze, udruženja berzanskih posrednika, klirinške institucije i dr. mr Borjana B. Mirjanić 58